PROGRAM
J. Thomas The Minstrel s Adieu To His Native Land
A. Zabel La Source
G. B. Pescetti Sonata in c-minor
Allegro vigoroso
Andantino espressivo
Presto
C. Debussy Clair de Lune
A. Durand Premier Valse Op.83
C. Schuetze A Spring Thought
J. Guridi Viejo Zortzico
R. Glier Impromptu
Irina Pejoska je učenica Savremene gimnazije i Srednje muzičke škole “Stanković” u Beogradu u kojoj je prošle godine, kao maturant muzičkog obrazovanja na odseku za harfu, proglašena Đakom generacije.
Njenu profesionalnu karijeru gradi magistar harfe, profesorka Ivana Pejoska, i sama vrhunska muzičarka i pedagog sa najviše priznanja, imajući u vidu broj nagrada na domaćim i inostranim takmičenjima kojima se mogu pohvaliti njeni učenici. Irina je dobitnik mnogobrojnih nagrada na Međunarodnim i Nacionalnim takmičenjima. Mlada umetnica je iskustvo i znanje sticala i pohađajući master kurseve kod eminentnih harfista kao što su Irina Cink (Švajcarska), Olga Ševelevič (Rusija), Emanuela Del Sponti (Italija) i Ijan Džons (Velika Britanija).
Nedavno se vratila iz Džakarte, gde je održala dva solistička koncerta, od kojih jedan u koncertnoj dvorani glavnog grada Indonezije, a drugi u izrazito respektabilnom i luksuznom resortu The Sundanese Cultural Village Paseban koji je, ovom instrumentu i muzici u čast, nazvan “Harfa u planini” (“Harp on the Mountain”), a na kojem je prisustvovao i Nj.E. Slobodan Marinković, ambasador Republike Srbije u Indoneziji.
A ona kaže:
„Najviše volim svoju porodicu, harfu pa istoriju. Zato ću vam prepričati čudesne događaje od pre 3000 godina. U to pradavno vreme, u Kući hleba je živeo dobri pastir Jesej sa svojih osam sinova. Najmlađi, po imenu David, bio je i najvredniji. Svakodnevno je čuvao stado, pomagao svojoj braći oko teških pastirskih poslova i branio ovčice od lavova koji su u to pradoba znali da dolutaju pod proplanke današnje Palestine. A baš tu se nalazila Kuća hleba, grad koji se na hebrejskom zove Vitlejem. David je stasavao znatiželjno upijajući slike i muziku prirode: žubor potoka, huk vetra, poj ptica, blejanje ovčica… , a kako je još kao dečak naučio da svira harfu, svojom je muzikom i stihovima dočaravao veličanstvenost Stvoritelja i savršenstvo Stvorenog.
Dobar glas daleko ide, pa je mladog pastira i čudesnog harfistu sam kralj Izraela uzeo u službu. I svaki put kada bi osetio kakvu zlovolju ili teskobu, kralj Saul bi pozivao Davida, a milozvučni zvuci harfe bi mu obavijali dušu rasterujući crne misli i nemire koji su ga proganjali.
David je tokom života i sam postao kralj. Priča kaže da se i tako moćan trudio da bude pravedan i bogougodan. Verovao je u snagu lepih reči i nežnih arija harfe. Uz neke od melodija koje je sam smislio, David je napisao i mnoštvo stihova, koji su danas celom svetu poznati kao Davidovi psalmi. Sve ih je iznedrio iz najdubljeg pokajanja, želeći da i on sam i svi ostali ljudi budu što bolji. Davidovi psalmi su i posle više od 3000 godina melemni za sve koji ih izgovaraju i slušaju.
Mislim da su zvezdane noći koje je on još kao pastir, pod mesečinom zapisivao i tako lepo opisivao, uticali da zavolim Mesečinu Kloda Debisija. Volim da ga slušam i volim da sviram sve njegove kompozicije koje sam do sada imala na programu. Najpre sam svirala violinu, ali su istorija i mama učinile da volim harfu.
Harfa je možda najstariji instrument. Zahvaljujući mami, koja je profesorka harfe, svakodnevno sam, odrastajući, slušala zvuke instrumenta na kojem je nekada davno svirao i car David iz drevne Kuće hrane. Danas znam.”