Utvara Isaije sina Amosova, koju vidje za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatana, Ahaza i Jezekije, careva Judinijeh.4.Moj. 12, 6. 2.Car. 15, 1.
Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše mene.5.Moj. 32, 1. Psal. 49, 1. Isa. 34, 1. Jer. 6, 18. Mih. 6, 1.
Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razumije. Jer. 9, 3. Jer. 9, 6. Jezek. 16, 31.
Da grješna naroda! naroda ogrezla u bezakonju! sjemena zlikovačkoga, sinova pokvarenijeh! ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjeva, otstupiše natrag. Isa. 57, 3. Jer. 32, 32.
Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. Isa. 9, 13. Jer. 2, 30.
Od pete do glave nema ništa zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscijeđene ni zavijene ni uljem zablažene. Jer. 8, 22. Jer. 32, 32.
Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. 5.Moj. 28, 51. Plač. 5, 2. Mih. 5, 11.
I osta kći Sionska kao koliba u vinogradu, kao sjenica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.
Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom. Amos 7, 5. Rim. 9, 29.
Čujte riječ Gospodnju, knezovi Sodomski, poslušajte zakon Boga našega, narode Gomorski!Jezek. 16, 46.
Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. Psal. 50, 8. Jevr. 10, 4.
Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom trijemu?
Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. 4.Moj. 10, 2.
Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi. Isa. 7, 13.
Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. Jov 27, 9. Jer. 4, 31. Plač. 1, 17. Jezek. 11, 6. 1.Tim. 2, 8.
Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Jer. 4, 14. Rim. 12, 9.
Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu. Mih. 6, 8.
Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako grijesi vaši budu kao skerlet, postaće bijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. 1.Sam. 12, 7. Psal. 51, 7. Isa. 41, 1. Isa. 41, 21. Isa. 43, 26. Isa. 44, 22. Mih. 6, 2. Mih. 7, 18. Rim. 5, 16. Ef. 1, 6.
Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 5.Moj. 28, 1.
Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. Jer. 46, 14. Tit. 1, 2.
Kako posta kurva vjerni grad? Pun bijaše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici.
Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomiješa se s vodom.
Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih. 2.Dnev. 36, 14. Jer. 5, 5. Jezek. 22, 6. Dan. 9, 5. Os. 9, 15.
Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: aha! izdovoljiću se na protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 5.Moj. 28, 63.
I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. Otkr. 3, 19.
I postaviću ti opet sudije kao prije, i savjetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad vjerni. Mih. 4, 8.
Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.
A odmetnici i grješnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. Isa. 24, 20.
Jer ćete se posramiti od gajeva koje željeste, i zastidjeti se od vrtova koje izabraste. Isa. 57, 5. Isa. 65, 3.
Jer ćete biti kao hrast kojemu opada lišće i kao vrt u kom nema vode.
I biće junak kao kučine i djelo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.