Biblija ili Sveto pismo
Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
Načini sebi dvije trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovijedati da polazi vojska.
Psal. 81, 3. Psal. 89, 15. Isa. 1, 13. Os. 8, 1. Joil 1, 14.
Kad obje zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.
Psal. 22, 22. Psal. 35, 18. Psal. 36, 7. Isa. 55, 1. Jer. 4, 5. Joil 2, 15. Zah. 8, 21. Otkr. 22, 17.
A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od tisuća Izrailjevijeh.
2.Moj. 18, 21. 4.Moj. 1, 16.
A kad zatrubite potresajući, tada neka se kreće oko koji leži prema istoku.
4.Moj. 2, 3.
A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće oko koji je prema jugu; potresajući neka se trubi kad treba da pođu.
A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući.
Joil 2, 1.
A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba vječna od koljena do koljena.
4.Moj. 31, 6. Isu. 6, 4. 1.Dnev. 15, 24. 2.Dnev. 13, 12.
I kad pođete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih.
1.Moj. 8, 1. Sud. 2, 18. Sud. 3, 27. Sud. 6, 9. 1.Sam. 10, 18. 1.Car. 8, 44. Psal. 106, 4. Psal. 106, 42.
Tako i u dan veselja svojega i na praznike svoje i početke mjeseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.
2.Moj. 28, 29. 3.Moj. 23, 24. Isu. 4, 7. 1.Dnev. 15, 24. 2.Dnev. 7, 6. Jezd. 3, 10. Nem. 12, 35. Psal. 81, 3. 1.Kor. 11, 24.
I u dvadeseti dan drugoga mjeseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svjedočanstva.
4.Moj. 9, 17. 5.Moj. 1, 6.
I pođoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje Sinajske, i ustavi se oblak u pustinji Faranskoj.
2.Moj. 40, 36. 4.Moj. 1, 1. 4.Moj. 13, 1. 4.Moj. 13, 4. 4.Moj. 13, 26. 5.Moj. 1, 1. 5.Moj. 1, 6. 5.Moj. 33, 2. 1.Sam. 25, 1. Avak. 3, 3.
Tako pođoše prvi put, kao što Gospod zapovjedi preko Mojsija.
4.Moj. 2, 34.
I pođe naprijed zastava vojske sinova Judinijeh u četama svojim; i nad vojskom njihovom bješe Nason sin Aminadavov;
A nad vojskom plemena sinova Isaharovijeh Natanailo sin Sogarov;
A nad vojskom plemena sinova Zavulonovijeh Elijav sin Helonov.
I složiše šator, pa pođoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator.
4.Moj. 1, 51. 4.Moj. 4, 24. 4.Moj. 4, 31.
Potom pođe zastava vojske sinova Ruvimovijeh u četama svojim, a nad njihovom vojskom bješe Elisur sin Sedijurov,
A nad vojskom plemena sinova Simeunovijeh Salamilo sin Surisadajev,
A nad vojskom plemena sinova Gadovijeh Elisaf sin Raguilov.
I pođoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dođu.
Potom pođe zastava vojske sinova Jefremovijeh u četama svojim, a nad vojskom njihovom bješe Elisama sin Emijudov,
A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,
A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.
Najposlije pođe zastava vojske sinova Danovijeh u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom bješe Ahijezer sin Amisadajev,
Isu. 6, 9.
A nad vojskom plemena sinova Asirovijeh Fagailo sin Ehranov,
A nad vojskom plemena sinova Neftalimovijeh Ahirej sin Enanov.
Tijem redom pođoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako iđahu.
Psal. 80, 1. Pesma 6, 9.
A Mojsije reče Jovavu sinu Raguilovu Madijaninu, tastu svojemu: idemo na mjesto za koje reče Gospod: vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra.
1.Moj. 12, 7. 1.Moj. 32, 12. 2.Moj. 2, 18. Sud. 1, 16. Sud. 4, 11.
A on mu reče: neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.
2.Moj. 18, 27.
A Mojsije reče: nemoj nas ostaviti, jer znaš mjesta u pustinji gdje bismo mogli stajati, pa nam budi vođ.Jov 29, 15.
I ako pođeš s nama, kad dođe dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro.Sud. 1, 16.
I tako pođoše od gore Gospodnje, i iđahu tri dana, i kovčeg zavjeta Gospodnjega iđaše pred njima tri dana tražeći mjesto gdje bi počinuli.
2.Moj. 3, 1. 5.Moj. 1, 33. Jer. 31, 2.
I oblak Gospodnji bješe nad njima svaki dan kad polažahu s mjesta, gdje bijahu u okolu.
Nem. 9, 12. Nem. 9, 19. Psal. 105, 39.
I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji tvoji, i neka bježe ispred tebe koji mrze na te.
Psal. 68, 1. Psal. 132, 8. Isa. 51, 9.
A kad se ustavljaše, govoraše: uvrati se, Gospode, k mnoštvu tisuća Izrailjevijeh.
Psal. 90, 14. Psal. 132, 8.