Biblija ili Sveto pismo

 HAC logo
  1. Jedan dan reče Jonatan sin Saulov momku svojemu koji mu nošaše oružje: hajde da idemo k straži Filistejskoj koja je na onoj strani. A ocu svojemu ne kaza ništa.
  2. A Saul stajaše kraj brda pod šipkom, koji bijaše u Migronu; i naroda bješe s njim oko šest stotina ljudi. 1.Sam. 13, 15. Isa. 10, 28.
  3. I Ahija sin Ahitova brata Ihavoda sina Finesa sina Ilija sveštenika Gospodnjega u Silomu nošaše oplećak. I narod ne znadijaše da je otišao Jonatan. 2.Moj. 28, 30. 1.Sam. 2, 28. 1.Sam. 4, 21. 1.Sam. 22, 9. 1.Sam. 22, 11. 1.Sam. 22, 18.
  4. A u klancu kojim šćaše Jonatan otići k straži Filistejskoj, bijahu dvije strmene stijene, jedna s jedne strane a druga s druge, i jedna se zvaše Voses a druga Sene. 1.Sam. 13, 23.
  5. I jedna od njih stajaše sa sjevera prema Mihmasu, a druga s juga prema Gavaji.
  6. I Jonatan reče momku koji mu nošaše oružje: hajde da otidemo k straži tijeh neobrezanijeh; može biti da će nam učiniti što Gospod, jer Gospodu ne smeta izbaviti s množinom ili s malinom. 1.Moj. 17, 7. 1.Moj. 17, 11. 5.Moj. 32, 30. Isu. 14, 12. Sud. 7, 4. Sud. 14, 3. 1.Sam. 17, 36. 2.Sam. 1, 20. 2.Sam. 1, 22. 1.Dnev. 10, 4. 2.Dnev. 14, 11. Psal. 115, 1. Psal. 115, 3. Zah. 4, 6. Mat. 19, 26. Rim. 8, 21. Ef. 2, 11. Fil. 3, 3.
  7. A onaj što mu nošaše oružje odgovori mu: čini što ti je god u srcu, idi, evo ja ću ići s tobom kuda god hoćeš.
  8. A Jonatan mu reče: evo, otići ćemo k tijem ljudima, i pokazaćemo im se.
  9. Ako nam reku: čekajte dokle dođemo k vama, tada ćemo se ustaviti na svom mjestu, i nećemo ići k njima. Sud. 7, 11.
  10. Ako li reku: hodite k nama, tada ćemo otići; jer nam ih Gospod predade u ruke. To će nam biti znak. 1.Moj. 24, 14. Sud. 7, 11. 1.Sam. 10, 7. 2.Sam. 5, 24. Isa. 7, 11. Isa. 7, 14.
  11. I pokazaše se obojica straži Filistejskoj; a Filisteji rekoše: gle, izlaze Jevreji iz rupa u koje su se sakrili.
  12. I stražari rekoše Jonatanu i momku koji mu nošaše oružje: hodite k nama da vam kažemo nešto. I Jonatan reče onomu što mu nošaše oružje: hajde za mnom, jer ih predade Gospod u ruke Izrailju.
  13. Tako puzaše Jonatan rukama i nogama, a za njim momak što mu nošaše oružje; i padahu pred Jonatanom, i ubijaše ih za njim onaj što mu nošaše oružje.
  14. I to bi prvi boj, u kom pobi Jonatan i momak što mu nošaše oružje oko dvadeset ljudi, otprilike na po rala zemlje.
  15. I uđe strah u oko u polju i u sav narod; i straža i oni koji bjehu izašli da plijene prepadoše se, i zemlja se uskoleba, jer bješe strah od Boga. Isu. 2, 9. Sud. 7, 21. 1.Sam. 13, 17. 2.Car. 7, 7. Jov 18, 11. Psal. 14, 5.
  16. A straža Saulova u Gavaji Venijaminovoj opazi gdje se mnoštvo uzbunilo i uspropadalo. Isa. 19, 2.
  17. Tada reče Saul narodu koji bijaše s njim: pregledajte i vidite ko je otišao od nas. I kad pregledaše, gle, ne bješe Jonatana i momka njegova koji mu nošaše oružje.
  18. I reče Saul Ahiji: donesi kovčeg Božji; jer kovčeg Božji bijaše tada kod sinova Izrailjevijeh.
  19. A dok govoraše Saul svešteniku, zabuna u okolu Filistejskom bivaše sve veća, i Saul reče svešteniku: ostavi. 4.Moj. 27, 21. Isu. 9, 14. Psal. 106, 3.
  20. I Saul i sav narod što bješe s njim skupiše se i dođoše do boja, i gle, povadili bjehu mačeve jedan na drugoga, i zabuna bješe vrlo velika. Sud. 7, 22. 2.Dnev. 20, 23. Isa. 9, 19. Mar. 3, 24.
  21. A bijaše s Filistejima Jevreja kao prije, koji iđahu s njima na vojsku svuda; pa i oni pristaše uz Izrailjce, koji bijahu sa Saulom i Jonatanom. 1.Sam. 29, 4.
  22. I svi Izrailjci koji se bijahu sakrili u gori Jefremovoj kad čuše da bježe Filisteji, naklopiše se i oni za njima bijući ih. 1.Sam. 13, 6.
  23. I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan; i boj otide dori do Vet-Avena. 2.Moj. 14, 30. 5.Moj. 33, 29. 1.Sam. 10, 19. 1.Sam. 13, 5. 1.Dnev. 11, 14. Psal. 17, 7. Psal. 44, 6. Isa. 63, 9. Os. 1, 7.
  24. I Izrailjci se vrlo umoriše onaj dan; a Saul zakle narod govoreći: da je proklet koji jede što do večera, da se osvetim neprijateljima svojim. I ne okusi narod ništa. 3.Moj. 27, 29. 4.Moj. 21, 2. 5.Moj. 27, 15. 5.Moj. 27, 25. Isu. 6, 26. Sud. 11, 30. Prič. 11, 9.
  25. I sav narod one zemlje dođe u šumu, gdje bješe mnogo meda po zemlji. 2.Moj. 3, 8. 4.Moj. 13, 28. 5.Moj. 9, 28. Mat. 3, 4. Mat. 3, 5.
  26. I kad dođe narod u šumu, vidje med gdje teče; ali niko ne prinese ruke k ustima svojim: jer se narod bojaše zakletve.
  27. Ali Jonatan ne ču kad otac njegov zakle narod, te pruži štap koji mu bješe u ruci, i zamoči kraj u sat, i primače ruku svoju k ustima svojim, i zasvijetliše mu se oči.
  28. A jedan iz naroda progovori i reče: otac je tvoj zakleo narod rekavši: da je proklet ko bi jeo što danas; stoga susta narod.
  29. Tada reče Jonatan: smeo je zemlju otac moj; vidite kako mi se zasvijetliše oči, čim okusih malo meda.
  30. A da je još narod slobodno jeo danas od plijena neprijatelja svojih, koji nađe! ne bi li polom Filistejski bio još veći?
  31. I tako pobiše onaj dan Filisteje od Mihmasa do Ajalona, i narod se vrlo umori.
  32. I naklopi se narod na plijen, i nahvataše ovaca i volova i telaca, i poklaše ih na zemlji, i stade narod jesti s krvlju. 1.Moj. 9, 4. 3.Moj. 3, 17. 3.Moj. 7, 26. 3.Moj. 17, 10. 5.Moj. 12, 16. 5.Moj. 12, 23. Dela. 15, 20. Dela. 15, 29.
  33. I javiše Saulu govoreći: evo narod griješi Gospodu jedući s krvlju. A on reče: nevjeru učiniste; dovaljajte sada k meni velik kamen.
  34. Zatijem reče Saul: razidite se među narod i recite: dovedite svaki k meni vola svojega i ovcu svoju; i ovdje zakoljite i jedite, i nećete griješiti Gospodu jedući s krvlju. I donese sav narod, svaki svoga vola svojom rukom one noći, i ondje klaše.
  35. I načini Saul oltar Gospodu; to bi prvi oltar koji načini Gospodu. Sud. 21, 4. 1.Sam. 7, 17. 2.Sam. 24, 25.
  36. Potom reče Saul: hajdemo za Filistejima noćas, da ih plijenimo do jutra, i da ih ne ostavimo nijednoga. A oni rekoše: čini što ti je god volja. Ali sveštenik reče: da pristupimo ovdje k Bogu. Mal. 2, 7. Jak. 4, 8.
  37. I upita Saul Boga: hoću li ići za Filistejima? hoćeš li ih dati u ruke Izrailju? Ali ne odgovori mu onaj dan. 2.Moj. 14, 3. 1.Sam. 28, 6. Psal. 66, 18. Jovan 9, 31.
  38. Zato reče Saul: pristupite ovamo svi glavari narodni, i tražite i vidite na kom je grijeh danas. Isu. 7, 14. 1.Sam. 10, 19. Jona 1, 7.
  39. Jer kako je živ Gospod koji izbavlja Izrailja, ako bude i na Jonatanu sinu mojem, poginuće zaista. I ne odgovori mu niko iz svega naroda. 1.Sam. 19, 6. 1.Sam. 20, 31. 1.Sam. 22, 16. 2.Sam. 12, 5. Prop. 9, 2.
  40. Potom reče svemu Izrailju: vi budite s jedne strane, a ja i Jonatan sin moj bićemo s druge strane. A narod reče Saulu: čini što ti je drago.
  41. Tada reče Saul Gospodu Bogu Izrailjevu: pokaži pravoga. I obliči se Jonatan i Saul, a narod izide prav. Isu. 7, 16. 1.Sam. 10, 20. Jovan 1, 7.
  42. I reče Saul: bacite ždrijeb za me i za Jonatana sina mojega. I obliči se Jonatan.
  43. Tada reče Saul Jonatanu: kaži mi šta si učinio? I kaza mu Jonatan i reče: samo sam okusio malo meda nakraj štapa koji mi bješe u ruci; evo me; hoću li poginuti? Isu. 7, 19. 1.Sam. 14, 27. Jona 1, 8.
  44. A Saul reče: to neka mi učini Bog i to neka doda, poginućeš, Jonatane! 1.Sam. 25, 22.
  45. Ali narod reče Saulu: zar da pogine Jonatan, koji je učinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bože sačuvaj! Tako živ bio Gospod, neće pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove. Jer je s pomoću Božjom učinio to danas. I tako izbavi narod Jonatana, te ne pogibe.2.Sam. 14, 11. 1.Car. 1, 52. Isa. 13, 3. Luka 21, 18. Dela. 15, 12. 2.Kor. 6, 1.
  46. Tada se vrati Saul od Filisteja, a Filisteji otidoše u svoje mjesto.
  47. I Saul carujući nad Izrailjem ratovaše na sve neprijatelje svoje, na Moavce i na sinove Amonove i na Edomce i na careve Sovske i na Filisteje, i kuda se god obraćaše, nadvlađivaše. 4.Moj. 25, 17. 1.Sam. 11, 11. 2.Sam. 10, 6.
  48. Skupi također vojsku i pobi Amalika; i izbavi Izrailja iz ruku onijeh koji ga plijenjahu. 1.Sam. 15, 3. 1.Dnev. 8, 33.
  49. A Saul imaše sinove: Jonatana i Isuja i Melhisuja; a dvjema kćerima njegovijem bjehu imena prvenici Merava a mlađoj Mihala. 1.Sam. 31, 2.
  50. A ženi Saulovoj bješe ime Ahinoama kći Ahimasova; a vojvodi njegovu bješe ime Avenir sin Nira strica Saulova. 1.Sam. 10, 14.
  51. Jer Kis otac Saulov i Nir otac Avenirov bijahu sinovi Avilovi. 1.Sam. 9, 1.
  52. I bijaše velik rat s Filistejima svega vijeka Saulova; i koga god viđaše Saul hrabra i junaka, uzimaše ga k sebi.1.Sam. 8, 11.