I reče mi Gospod: da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja obratila k tome narodu; otjeraj ih ispred mene, i neka odlaze. 2.Moj. 32, 11. 1.Sam. 7, 9. Jezek. 22, 30.
I ako ti reku: kuda ćemo ići? tada im reci: ovako veli Gospod: ko je za smrt, na smrt; ko je za mač, pod mač; ko za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo. Jer. 43, 11. Zah. 11, 9.
I pustiću na njih četvoro, govori Gospod: mač, da ih ubija, i pse, da ih razvlače, i ptice nebeske i zvijeri zemaljske, da ih jedu i istrijebe. 3.Moj. 26, 16. 5.Moj. 28, 26.
I daću ih da se potucaju po svijem carstvima zemaljskim radi Manasije sina Jezekijina cara Judina za ono što je učinio u Jerusalimu. 2.Car. 21, 11. Jezek. 23, 46.
Jer ko bi se smilovao na tebe, Jerusalime? ko li bi te požalio? ko li bi došao da zapita kako ti je? Isa. 51, 19.
Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato ću mahnuti rukom svojom na te i pogubiću te; dosadi mi žaliti. Os. 13, 14.
Zato ću ih izvijati vijačom na vratima zemaljskim, učiniću ih sirotima, potrću narod svoj, jer se ne vraćaju s putova svojih. Isa. 9, 13. Jer. 5, 3. Jer. 9, 21. Jer. 51, 2.
Više će mi biti udovica njegovijeh nego pijeska morskoga, dovešću im na majke momačke zatirače u podne, i pustiću iznenada na njih smetnju i strahotu. Jer. 18, 21. Jezek. 22, 25.
Iznemoći će koja je rodila sedmoro i ispustiće dušu, sunce će joj zaći još za dana, sramiće se i stidjeće se, a ostatak ću njihov dati pod mač pred neprijateljima njihovijem, govori Gospod. 1.Sam. 2, 5. Jov 21, 25. Isa. 47, 9. Jer. 50, 12. Amos 8, 9.
Teško meni, majko moja, što si me rodila da se sa mnom prepire i da se sa mnom svađa sva zemlja; ne davah u zajam niti mi davaše u zajam, i opet me svi proklinju. Jov 3, 1.
Gospod reče: doista, ostatku će tvojemu biti dobro, i braniću te od neprijatelja, kad budeš u nevolji i u tjeskobi. Jer. 37, 17.
Eda li će gvožđe slomiti gvožđe sjeverno i mjed?
Imanje tvoje i blago tvoje daću da se razgrabi bez cijene po svijem međama tvojim, i to za sve grijehe tvoje. Psal. 44, 12. Isa. 52, 3. Jer. 17, 3.
I odvešću te s neprijateljima tvojim u zemlju koje ne poznaješ, jer se raspalio oganj od gnjeva mojega, i gorjeće nad vama. 5.Moj. 32, 22.
Ti znaš, Gospode, opomeni me se i pohodi me i osveti me od onijeh koji me gone; nemoj me zgrabiti dokle se ustežeš od gnjeva; znaj da podnosim rug tebe radi. Jov 10, 7. Psal. 17, 3. Psal. 69, 7. Jer. 11, 20. Jer. 12, 3. Mat. 5, 10. Jovan 21, 15. Jovan 21, 17. 1.Pet. 4, 14.
Kad se nađoše riječi tvoje, pojedoh ih, i riječ tvoja bi mi radost i veselje srcu mojemu, jer je ime tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama. Jov 23, 12. Jezek. 3, 1. Jezek. 3, 3. Otkr. 10, 9.
Ne sjedim u vijeću potsmjevačkom niti se s njima veselim; sjedim sam radi ruke tvoje, jer si me napunio srdnje. Psal. 1, 1. Plač. 3, 28.
Zašto bol moj jednako traje? i zašto je rana moja smrtna, te neće da se iscijeli? Hoćeš li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana? Jov 6, 15. Jer. 31, 15.
Zato ovako veli Gospod: ako se obratiš, ja ću te opet postaviti da stojiš preda mnom, ako odvojiš što je dragocjeno od rđavoga, bićeš kao usta moja; oni neka se obrate k tebi, a ti se ne obraćaj k njima. 3.Moj. 14, 40. Jer. 6, 29. Jer. 35, 19. Jezek. 22, 26. Zah. 3, 7.
I učiniću da budeš tome narodu kao jak zid mjeden, i udaraće na te, ali te neće nadvladati; jer sam ja s tobom da te čuvam i izbavljam, govori Gospod. Jer. 38, 28. Jer. 39, 11.
I izbaviću te iz ruku zlijeh ljudi, i iskupiću te iz ruku nasilničkih. Isa. 49, 25.