Ali Sara žena Avramova ne rađaše mu djece. A imaše robinju Misirku, po imenu Agaru.
Sud. 13, 2.Luka 1, 7.
Pa reče Sara Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila djece od nje. I Avram prista na riječ Sarinu.
1.Moj. 30, 2.
I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku robinju svoju, i dade je za ženu Avramu mužu svojemu poslije deset godina otkako se nastani Avram u zemlji Hananskoj.
I on otide k Agari, i ona zatrudnje; a kad vidje da je trudna, ponese se od gospođe svoje.
Prič. 30, 23.
A Sara reče Avramu: uvreda moja pada na tebe; ja ti metnuh na krilo robinju svoju, a ona vidjevši da je trudna ponese se od mene. Gospod će suditi meni i tebi.
2.Moj. 5, 21.
A Avram reče Sari: eto, robinja je tvoja u tvojim rukama, čini s njom što ti je volja. I Sara je stade zlostaviti, te ona pobježe od nje.
Ali anđeo Gospodnji nađe je kod studenca u pustinji, kod studenca na putu u Sur.
1.Moj. 25, 18.
I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkuda ideš, kuda li ideš? A ona reče: bježim od Sare gospođe svoje.
A anđeo joj Gospodnji reče: vrati se gospođi svojoj i pokori joj se.
Ef. 6, 5.
Jošte joj reče anđeo Gospodnji: eto si trudna, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Ismailo; jer je Gospod vidio muku tvoju.
2.Moj. 2, 23.
A biće čovjek ubojica; ruka će se njegova dizati na svakoga a svačija na njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj.
1.Moj. 25, 18.
Tada Agara prizva ime Gospoda koji govori s njom: ti si Bog, koji vidi. Jer govoraše: zar još gledam iza onoga koji me vidje?
Sud. 6, 22.Psal. 113, 6.Psal. 139, 1.
Toga radi zove se studenac onaj studenac živoga koji me vidi; a on je između Kadisa i Varada.
I rodi Agara Avramu sina; i nadjede Avram sinu svojemu, kojega mu rodi Agara, ime Ismailo.
A bješe Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodi Ismaila.
