Prvoga dana trećega mjeseca, pošto izađoše sinovi Izrailjevi iz Misira, toga dana dođoše u pustinju Sinajsku. 4.Moj. 1, 1. 4.Moj. 10, 12. 4.Moj. 33, 15.
Krenuvši se iz Rafidina dođoše u pustinju Sinajsku, i stadoše u oko u pustinji, a oko načiniše Izrailjci ondje pod gorom. 2.Moj. 3, 12.
I Mojsije izađe na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreći: ovako kaži domu Jakovljevu, i reci sinovima Izrailjevim: Dela. 7, 38.
Vidjeli ste šta sam učinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovijem nosio i doveo vas k sebi. 5.Moj. 32, 11. Isa. 63, 9. Otkr. 12, 14.
A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavjet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja. 5.Moj. 10, 14. 5.Moj. 32, 8. 1.Car. 8, 53. 2.Dnev. 8, 9. Jov 41, 2. Psal. 50, 12. Psal. 135, 4. Isa. 43, 1. Jer. 31, 32. 1.Kor. 10, 26. Tit. 2, 14.
I bićete mi carstvo svešteničko i narod svet. To su riječi koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim. 3.Moj. 20, 24. 5.Moj. 7, 6. Isa. 62, 12. 1.Sol. 5, 27. 1.Pet. 2, 5. 1.Pet. 2, 9. Otkr. 20, 6.
A Mojsije dođe i sazva starješine narodne; i kaza im sve ove riječi koje mu Gospod zapovjedi.
A sav narod odgovori složno i reče: što je god kazao Gospod činićemo. I Mojsije javi Gospodu riječi narodne. 2.Moj. 24, 3. 2.Moj. 24, 7. 5.Moj. 26, 17.
A Gospod reče Mojsiju: evo, ja ću doći k tebi u gustom oblaku, da narod čuje kad ti stanem govoriti i da ti vjeruje dovijeka. Jer Mojsije bješe javio Gospodu riječi narodne.5.Moj. 4, 11. 5.Moj. 4, 12. 5.Moj. 4, 36. Psal. 97, 2. Mat. 17, 5. Jovan 12, 29.
I reče Gospod Mojsiju: idi k narodu, i osveštaj ih danas i sjutra, i neka operu haljine svoje; 3.Moj. 15, 5. Joil 2, 16. Jevr. 10, 22.
I neka budu gotovi za treći dan, jer će u treći dan sići Gospod na goru Sinajsku pred svijem narodom. 2.Moj. 34, 5. 5.Moj. 33, 2. Nem. 9, 13.
A postavićeš narodu među unaokolo, i reći ćeš: čuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njezina; što se god dotakne gore, poginuće; 2.Moj. 34, 3. Jevr. 12, 20.
Toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustrijeli, bilo živinče ili čovjek, da ne ostane u životu. Kad rog zatrubi otežući onda neka pođu na goru.
I Mojsije siđe s gore k narodu; i osvešta narod, i opraše haljine svoje.
I reče narodu: budite gotovi za treći dan, i ne liježite sa ženama. 1.Kor. 7, 5. Otkr. 4, 5.
A treći dan kad bi ujutru, gromovi zagrmješe i munje zasijevaše, i posta gust oblak na gori, i zatrubi truba veoma jako, da zadrhta sav narod koji bijaše u okolu. 5.Moj. 5, 5.
Tada Mojsije izvede narod iz okola pred Boga, i stadoše ispod gore. 5.Moj. 4, 10. Dela. 7, 38.
A gora se Sinajska sva dimljaše, jer siđe na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresijaše veoma. 1.Moj. 15, 17. 2.Moj. 20, 18. 5.Moj. 4, 11. 5.Moj. 9, 10. 5.Moj. 33, 2. Sud. 5, 5. 2.Dnev. 7, 1. Psal. 68, 7. Psal. 68, 8. Psal. 114, 7. Psal. 144, 5. Isa. 64, 1. Jer. 4, 24. Naum 1, 4. Otkr. 15, 8.
I truba sve jače trubljaše, i Mojsije govoraše a Bog mu odgovaraše glasom. 5.Moj. 4, 36. Nem. 9, 13. Psal. 81, 7.
I Gospod sišavši na goru Sinajsku, na vrh gore, pozva Mojsija na vrh gore; i izađe Mojsije. 1.Car. 19, 11.
A Gospod reče Mojsiju: siđi, opomeni narod da ne prestupe međe da vide Gospoda, da ne bi izginuli od mene. 2.Moj. 24, 11. 1.Sam. 6, 19. 1.Sam. 7, 5.
I sami sveštenici, koji pristupaju ka Gospodu, neka se osveštaju, da ih ne bi pobio Gospod. 3.Moj. 10, 3. 2.Sam. 6, 7.
A Mojsije reče Gospodu: neće moći narod izaći na goru Sinajsku, jer si nas ti opomenuo rekavši: načini među gori i osveštaj je.
A Gospod mu reče: idi, siđi, pa onda dođi ti i Aron s tobom; a sveštenici i narod neka ne prestupe međe da se popnu ka Gospodu, da ih ne bi pobio.
I siđe Mojsije k narodu i kaza im.