Opet jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a dođe i Sotona među njih da stane pred Gospodom.
I Gospod reče Sotoni: otkuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reče: prohodih zemlju i obilazih. Jov 1, 7. Zah. 1, 11.
I reče Gospod Sotoni: jesi li vidio slugu mojega Jova? nema onakoga čovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i još se drži dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih ni za što. 1.Moj. 22, 1. Jov 9, 17. Jov 27, 5. Mat. 7, 11. Jovan 9, 2. Jak. 1, 12. 1.Pet. 1, 7.
A Sotona odgovori Gospodu i reče: koža za kožu, i sve što čovjek ima daće za dušu svoju.
Nego pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovijeh i mesa njegova, psovaće te u oči. Jov 19, 20. Psal. 32, 3.
A Gospod reče Sotoni: evo ti ga u ruke; ali mu dušu čuvaj. Psal. 118, 18. Mar. 5, 13.
I Sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlijem prištem od pete do tjemena, Jov 2, 12. Jov 7, 5. Jov 30, 18.
Te on uze crijep pa se strugaše, i sjeđaše u pepelu. 2.Sam. 13, 19. Jov 42, 6. Mat. 11, 21.
I reče mu žena: hoćeš li se još držati dobrote svoje? blagoslovi Boga, pa umri.1.Moj. 3, 6. 5.Moj. 13, 6. 2.Car. 6, 33. Jov 21, 15. Mal. 3, 14.
A on joj reče: govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati? Uza sve to ne sagriješi Jov usnama svojim. 2.Sam. 19, 28. Jov 1, 21. Psal. 39, 1. Plač. 3, 38. Jovan 18, 11. Rim. 12, 12. Jevr. 12, 9. Jak. 1, 12.
A tri prijatelja Jovova čuše za sve zlo koje ga zadesi, i dođoše svaki iz svojega mjesta, Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, dogovorivši se da dođu da ga požale i potješe.1.Moj. 25, 2. 1.Moj. 36, 11. 1.Dnev. 1, 45. Jov 42, 11. Jer. 49, 7. Rim. 12, 15.
I podigavši oči svoje izdaleka ne poznaše ga; tada podigoše glas svoj i stadoše plakati i razdriješe svaki svoj plašt i posuše se prahom po glavi bacajući ga u nebo. Nem. 9, 1. Plač. 2, 10.
I sjeđahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noći, i nijedan mu ne progovori riječi, jer viđahu da je bol vrlo velik.1.Moj. 50, 10. Plač. 2, 10. Jezek. 26, 16.