Biblija ili Sveto pismo

 HAC logo
  1. A neko od plemena Levijeva otide i oženi se kćerju Levijevom. 2.Moj. 6, 20. 4.Moj. 26, 59. 1.Dnev. 23, 14.
  2. I ona zatrudnje i rodi sina; i videći ga lijepa krijaše ga tri mjeseca.Jevr. 11, 23.
  3. A kad ga ne može više kriti, uze kovčežić od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dijete u nj, i odnese ga u trsku kraj rijeke.2.Dnev. 22, 11.
  4. A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega. 2.Moj. 15, 20. 4.Moj. 26, 59.
  5. A kći Faraonova dođe da se kupa u rijeci, i djevojke njezine hodahu kraj rijeke; i ona ugleda kovčežić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. 2.Moj. 7, 15. Dela. 7, 21.
  6. A kad otvori, vidje dijete, i gle, dijete plakaše; i sažali joj se, i reče: to je Jevrejsko dijete.
  7. Tada reče sestra njegova kćeri Faraonovoj: hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dijete?
  8. A kći Faraonova reče joj: idi. I otide djevojčica, i dozva mater djetinju.
  9. I kći Faraonova reče joj: uzmi ovo dijete, i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dijete i odoji ga.
  10. A kad dijete odraste, odvede ga ka kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadjede mu ime Mojsije govoreći: jer ga iz vode izvadih.
  11. I kad Mojsije bijaše velik, izide k braći svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vidje gdje nekakav Misirac bije čovjeka Jevrejina između braće njegove. Dela. 7, 23. Jevr. 11, 24.
  12. I obazrev se i tamo i amo, kad vidje da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pijesak.
  13. I sjutradan izide opet, a to se dva Jevrejina svađahu, i reče onomu koji činjaše krivo: zašto biješ bližnjega svojega? Dela. 7, 26.
  14. A on reče: ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reče: zaista se doznalo. 4.Moj. 16, 12.
  15. I Faraon čuv za to tražaše da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobježe od Faraona i dođe u zemlju Madijamsku, i sjede kod jednoga studenca. 1.Moj. 24, 11. 1.Moj. 29, 2.
  16. A sveštenik Madijamski imaše sedam kćeri, i one dođoše i stadoše zahvatati vodu i naljevati u pojila da napoje stado oca svojega. 1.Moj. 29, 10. 2.Moj. 3, 1. 1.Sam. 9, 11.
  17. A dođoše pastiri, i otjeraše ih; a Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado. 1.Pet. 3, 7.
  18. I one se vratiše k ocu svojemu Raguilu; a on reče: što se danas tako brzo vratiste? 4.Moj. 10, 29.
  19. A one rekoše: jedan Misirac odbrani nas od pastira, i nali nam i napoji stado.
  20. A on reče kćerima svojim: pa gdje je? zašto ostaviste toga čovjeka? zovite ga da jede. 1.Moj. 31, 54.
  21. I Mojsije se skloni da živi kod onoga čovjeka, i on dade Mojsiju kćer svoju Seforu. 2.Moj. 18, 2. 4.Moj. 12, 1.
  22. I ona rodi sina, i on mu nadjede ime Girsam, jer sam, reče, došljak u zemlji tuđoj. 2.Moj. 18, 3. 1.Dnev. 23, 15. Jevr. 11, 13.
  23. A poslije mnogo vremena umrije car Misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dođe do Boga. 1.Moj. 18, 20. 2.Moj. 7, 7. 5.Moj. 24, 15. Psal. 12, 5. Jak. 5, 4.
  24. I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zavjeta svojega s Avramom, s Isakom i s Jakovom. 1.Moj. 15, 14. 2.Moj. 6, 5. Psal. 105, 8.
  25. I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vidje ih. 2.Sam. 16, 12. Luka 1, 25.