Ali zmija bješe lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?
Mat. 10, 16.Otkr. 12, 9.Otkr. 20, 2.
A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu;
Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
1.Moj. 2, 16.
Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo.
Jezek. 28, 2.
I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi.
Rim. 5, 12.
Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.
I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.
Jov 31, 33.Jov 38, 1.Psal. 139, 1.
A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: gdje si?
1.Moj. 4, 9.
A on reče: čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
Jov 23, 15.1.Jov. 3, 20.
A Bog reče: ko ti kaza da si go? da nijesi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
A Adam reče: žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
Prič. 28, 13.Jak. 1, 13.
A Gospod Bog reče ženi: zašto si to učinila? A žena odgovori: zmija me prevari, te jedoh.
Tada reče Gospod Bog zmiji: kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zvijeri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svojega vijeka.
Isa. 65, 25.Mih. 7, 17.
A ženi reče: tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar.
Jovan 16, 21.1.Tim. 2, 15.
Pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka;
1.Moj. 8, 21.Jov 5, 7.Prop. 2, 23.
Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;
Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
Rim. 8, 20.1.Kor. 15, 21.1.Kor. 15, 47.
I Adam nadjede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svjema živima.
I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te dovijeka živi.1.Moj. 2, 9.1.Moj. 3, 5.
I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet;
