A sada smiju mi se mlađi od mene, kojima otaca ne bih bio htio metnuti sa psima stada svojega.Psal. 35, 15.
A na što bi mi i bila sila ruku njihovijeh? u njima bješe propala starost.
Od siromaštva i gladi samoćovahu bježeći na suha, mračna, pusta i opustošena mjesta;
Koji brahu lobodu po čestama, i smrekovo korijenje bješe im hrana.
Između ljudi bijahu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežem.
Življahu po strašnijem uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
Bijahu ljudi nikakvi i bez imena, manje vrijedni nego zemlja.
I njima sam sada pjesma, i postah im priča. Jov 17, 6. Psal. 35, 15. Psal. 69, 11.
Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.
Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom. Jov 12, 18.
S desne strane ustaju momci, potkidaju mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste. Jov 19, 12.
Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže. Psal. 69, 26.
Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina. Psal. 18, 4. Psal. 69, 14. Isa. 8, 7.
Strahote navališe na me, i kao vjetar tjeraju dušu moju, i kao oblak prođe sreća moja. Jov 6, 4.
I sada se duša moja ražljeva u meni, stigoše me dani mučni.1.Sam. 1, 15. Psal. 22, 14. Psal. 42, 4. Isa. 53, 12.
Noću probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se. Jov 33, 19. Psal. 6, 2. Avak. 3, 16.
Od teške sile promijenilo se odijelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me. Jov 2, 7.
Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
Vičem k tebi, a ti me ne slušaš; stojim pred tobom, a ti ne gledaš na me. Psal. 22, 2. Mat. 15, 23.
Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.
Podižeš me u vjetar, posađuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.
Jer znam da ćeš me odvesti na smrt i u dom određeni svjema živima.
Ali neće pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neće vikati.
Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja žalosna bivala radi ubogoga? Luka 19, 41. Jovan 11, 35. Rim. 12, 15.
Kad se dobru nadah, dođe mi zlo; i kad se nadah svjetlosti, dođe mrak. Jov 19, 8. Jer. 8, 15.
Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani mučni.
Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vičem u zboru. Plač. 3, 1.
Brat postah zmajevima i drug sovama. Psal. 102, 6.
Pocrnjela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege. Plač. 1, 13.
Gusle se moje pretvoriše u zapijevku, i svirala moja u plač.