Biblija ili Sveto pismo

 HAC logo
  1. I reče Gospod Mojsiju: idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje Misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreći: sjemenu tvojemu daću je. 1.Moj. 12, 7.
  2. I poslaću pred tobom anđela, i izagnaću Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje. 5.Moj. 7, 22. Isu. 24, 11.
  3. I odvešće vas u zemlju gdje teče mlijeko i med; jer neću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem. 2.Moj. 32, 9. 5.Moj. 9, 6.
  4. A narod čuvši ovu zlu riječ ožalosti se, i niko ne metnu na se svojega nakita. 2.Sam. 19, 24.
  5. Jer Gospod reče Mojsiju: kaži sinovima Izrailjevijem: vi ste narod tvrdovrat; doći ću časom usred tebe, i istrijebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaću šta ću činiti s tobom. Psal. 139, 23.
  6. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.
  7. A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza okola daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza okola. 2.Sam. 21, 1.
  8. I kad Mojsije iđaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svojega šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator. 4.Moj. 16, 27.
  9. A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem. Psal. 99, 7.
  10. I sav narod videći stup od oblaka gdje stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svojega šatora.
  11. I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovjek s prijateljem svojim. Potom se vraćaše Mojsije u oko, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora. 1.Moj. 32, 30. 2.Moj. 24, 13. 5.Moj. 5, 24. 5.Moj. 34, 10.
  12. I reče Mojsije Gospodu: gledaj, ti mi kažeš: vodi taj narod. A nijesi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu i našao si milost preda mnom. Psal. 1, 6. Jer. 1, 5. Jovan 10, 14. 2.Tim. 2, 19.
  13. Ako sam dakle našao milost pred tobom, pokaži mi put svoj, da te poznam i nađem milost pred tobom; i vidi da je ovaj narod tvoj narod. 2.Moj. 34, 9. 5.Moj. 9, 26. Psal. 25, 4. Psal. 27, 11. Psal. 86, 11. Psal. 119, 33. Joil 2, 17.
  14. I reče Gospod: moje će lice ići naprijed, i daću ti odmor. 2.Moj. 40, 34. 5.Moj. 3, 20. Isu. 21, 44. Isu. 22, 4. Isu. 23, 1. Psal. 95, 11. Isa. 63, 9.
  15. A Mojsije mu reče: ako neće ići naprijed lice tvoje, nemoj nas kretati odavde. 2.Moj. 34, 9.
  16. Jer po čemu će se poznati da smo našli milost pred tobom, ja i narod tvoj? zar ne po tome što ti ideš s nama? tako ćemo se razlikovati ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji. 4.Moj. 14, 14. 5.Moj. 4, 34. 2.Sam. 7, 23. Psal. 147, 20. Tit. 2, 14.
  17. A Gospod reče Mojsiju: učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu. 1.Moj. 19, 21. Jak. 5, 16.
  18. Opet reče Mojsije: molim te, pokaži mi slavu svoju. 1.Tim. 6, 16.
  19. A Gospod mu reče: učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim. Jer. 31, 14. Rim. 4, 14. Rim. 9, 15.
  20. I reče: ali nećeš moći vidjeti lica mojega, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ. 1.Moj. 32, 30. 5.Moj. 4, 33. 5.Moj. 5, 24. Sud. 13, 22. Isa. 6, 5. Otkr. 1, 16.
  21. I reče Gospod: evo mjesto kod mene, pa stani na stijenu.
  22. I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem. Psal. 91, 1. Psal. 91, 4. Isa. 2, 21.
  23. Potom ću dignuti ruku svoju, i vidjećeš me s leđa, a lice se moje ne može vidjeti. Jovan 1, 18. 1.Tim. 6, 16. 1.Jov. 4, 12.