Biblija ili Sveto pismo

 HAC logo
  1. A Mojsije odgovori i reče: ali neće mi vjerovati ni poslušati glasa mojega; jer će reći: nije ti se Gospod javio.
  2. A Gospod mu reče: šta ti je to u ruci? A on odgovori: štap.
  3. A Bog mu reče: baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju, a on posta zmija. I Mojsije pobježe od nje.
  4. A Gospod reče Mojsiju: pruži ruku svoju, pa je uhvati za rep. I pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj.
  5. To učini, reče Bog, da vjeruju da ti se javio Gospod Bog otaca njihovijeh, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.2.Moj. 19, 9.
  6. I opet mu reče Gospod: turi sada ruku svoju u njedra svoja. I on turi ruku svoju u njedra svoja; a kad je izvadi iz njedara, a to ruka mu gubava, bijela kao snijeg. 4.Moj. 12, 10. 2.Car. 5, 27.
  7. A Bog mu reče: turi opet ruku svoju u njedra svoja. I opet turi ruku svoju u njedra svoja; a kad je izvadi iz njedara, a to opet postala kao i ostalo tijelo njegovo. 4.Moj. 12, 13. 5.Moj. 32, 39. 2.Car. 5, 14. Mat. 8, 3.
  8. Tako, reče Bog, ako ti ne uzvjeruju i ne poslušaju glasa tvojega za prvi znak, poslušaće za drugi znak.
  9. Ako li ne uzvjeruju ni za ta dva znaka i ne poslušaju glasa tvojega, a ti zahvati vode iz rijeke, i prolij na zemlju, i pretvoriće se voda koju zahvatiš iz rijeke, i provrći će se u krv na zemlji. 2.Moj. 7, 19.
  10. A Mojsije reče Gospodu: molim ti se, Gospode, nijesam rječit čovjek, niti sam prije bio niti sam otkako si progovorio sa slugom svojim, nego sam sporijeh usta i spora jezika. 2.Moj. 6, 12. Jer. 1, 6.
  11. A Gospod mu reče: ko je dao usta čovjeku? ili ko može stvoriti nijema ili gluha ili okata ili slijepa? zar ne ja, Gospod? Psal. 94, 9.
  12. Idi dakle, ja ću biti s ustima tvojim, i učiću te šta ćeš govoriti. Isa. 50, 4. Jer. 1, 9. Mat. 10, 19. Mar. 13, 11. Luka 12, 11. Luka 21, 14.
  13. A Mojsije reče: molim te, Gospode, pošlji onoga koga treba da pošlješ. Jona 1, 3.
  14. I razgnjevi se Gospod na Mojsija, i reče mu: nije li ti brat Aron Levit? znam da je on rječit; i evo on će te sresti, i kad te vidi obradovaće se u srcu svojem.
  15. Njemu ćeš kazati i metnućeš ove riječi u usta njegova, i ja ću biti s tvojim ustima i s njegovijem ustima, i učiću vas šta ćete činiti. 4.Moj. 23, 12. 5.Moj. 5, 31. 5.Moj. 18, 18. Isa. 51, 16. Jer. 1, 9.
  16. I on će mjesto tebe govoriti narodu, i on će biti tebi mjesto usta a ti ćeš biti njemu mjesto Boga. 2.Moj. 7, 1. 2.Moj. 18, 19.
  17. A taj štap uzmi u ruku svoju, njim ćeš činiti čudesa.
  18. I otide Mojsije, i vrati se k Jotoru tastu svojemu, i reče mu: pusti me da idem, da se vratim k braći svojoj u Misiru, da vidim jesu li jošte u životu. I reče Jotor Mojsiju: idi s mirom.
  19. I reče Gospod Mojsiju u zemlji Madijamskoj: idi, vrati se u Misir, jer su pomrli svi koji su tražili dušu tvoju. 2.Moj. 2, 15. 2.Moj. 2, 23. Mat. 2, 20.
  20. I uze Mojsije ženu svoju i sinove svoje, i posadi ih na magarca, i pođe natrag u zemlju Misirsku. I uze Mojsije štap Božji u ruku svoju. 2.Moj. 17, 9. 4.Moj. 20, 8.
  21. I reče Gospod Mojsiju: kad otideš i vratiš se u Misir, gledaj da učiniš pred Faraonom sva čudesa koja ti metnuh u ruku: a ja ću učiniti da mu otvrdne srce i ne pusti naroda. Isu. 11, 20. 1.Sam. 6, 6. Psal. 105, 25. Dan. 5, 20. Rim. 9, 14. Rim. 9, 18. Jak. 1, 13.
  22. A ti ćeš reći Faraonu: ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj. Jer. 31, 9. Os. 11, 1. Rim. 9, 4. 2.Kor. 6, 18. Jak. 1, 18.
  23. I kazah ti: pusti sina mojega da mi posluži. A ti ga ne htje pustiti; evo ja ću ubiti sina tvojega, prvenca tvojega. 2.Moj. 11, 5. 2.Moj. 12, 29.
  24. I kad bijaše na putu u gostionici, dođe k njemu Gospod i šćaše da ga ubije. 1.Moj. 17, 14. 4.Moj. 22, 22.
  25. A Sefora uze oštar nož, i obreza sina svojega, i okrajak baci k nogama njegovijem govoreći: ti si mi krvav zaručnik. 2.Moj. 18, 2.
  26. Tada ga ostavi Gospod; a ona radi obrezanja reče: krvav zaručnik.
  27. A Gospod reče Aronu: izidi u pustinju na susret Mojsiju. I otide i srete ga na gori Božijoj, i poljubi ga. 2.Moj. 3, 1.
  28. I Mojsije kaza Aronu sve riječi Gospodnje, za koje ga posla, i sve znake koje mu zapovjedi.
  29. I otidoše Mojsije i Aron, i skupiše sve starješine sinova Izrailjevijeh. 2.Moj. 3, 16.
  30. I Aron kaza sve riječi, koje bješe rekao Gospod Mojsiju, a Mojsije učini znake pred narodom.
  31. I narod vjerova; i razumješe da je Gospod pohodio sinove Izrailjeve i vidio nevolju njihovu; i savivši se pokloniše se. 1.Moj. 24, 26. 2.Moj. 2, 25. 2.Moj. 3, 7. 2.Moj. 3, 16. 2.Moj. 3, 18. 2.Moj. 12, 27. 1.Dnev. 29, 20. Jezek. 20, 5.