Biblija ili Sveto pismo

 HAC logo
  1. Dogodi mu se pak u prvu subotu po drugome danu pashe da iđaše kroz usjeve, i učenici njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jeđahu. Mat. 12, 1. Mar. 2, 23.
  2. A neki od fariseja rekoše im: zašto činite što ne valja činiti u subotu? 2.Moj. 20, 10. Mat. 12, 2. Mar. 2, 24.
  3. I odgovarajući Isus reče im: zar nijeste čitali ono što učini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? 1.Sam. 21, 6.
  4. Kako uđe u kuću Božiju, i uze hljebove postavljene i izjede, i dade ih onima što bijahu s njim, kojijeh nikome ne valjaše jesti osim jedinijeh sveštenika. 2.Moj. 29, 23. 2.Moj. 29, 33. 3.Moj. 24, 9.
  5. I reče im: sin je čovječij gospodar i od subote.
  6. A dogodi se u drugu subotu da on uđe u zbornicu i učaše, i bješe ondje čovjek kome desna ruka bješe suha. Mat. 12, 9. Mar. 3, 1. Luka 13, 14. Luka 14, 3. Jovan 9, 16.
  7. Književnici pak i fariseji gledahu za njim neće li u subotu iscijeliti, da ga okrive.
  8. A on znadijaše pomisli njihove, i reče čovjeku koji imaše suhu ruku: ustani i stani na srijedu. A on ustade i stade. 1.Sam. 16, 7. Luka 5, 22. Jovan 2, 24. Dela. 1, 24. Otkr. 2, 23.
  9. A Isus reče im: da vas zapitam: šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? održati dušu ili pogubiti? A oni mučahu. Mat. 12, 12. Mar. 3, 4. Luka 14, 3. Jovan 7, 23.
  10. I pogledavši na sve njih reče mu: pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
  11. A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugome šta bi učinili Isusu.
  12. Tijeh pak dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj. Mat. 14, 23.
  13. I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izbra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:Mat. 10, 1.
  14. Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegova, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija, Jovan 1, 42.
  15. Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona prozvanoga Zilota,
  16. Judu Jakovljeva, i Judu Iskariotskoga, koji ga i izdade. Jovan 14, 12. Jovan 14, 22. Dela. 1, 13. Juda 1, 1.
  17. I izišavši s njima stade na mjestu ravnom, i gomila učenika njegovijeh; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja Tirskoga i Sidonskoga, Mat. 4, 25.
  18. Koji dođoše da ga slušaju i da se iscjeljuju od svojijeh bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i iscjeljivahu se.
  19. I sav narod tražaše da ga se dotaknu; jer iz njega izlažaše sila i iscjeljivaše ih sve. Mat. 5, 30. Mat. 14, 36. Luka 8, 46.
  20. I on podignuvši oči na učenike svoje govoraše: blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije. Mat. 5, 3. 2.Sol. 1, 5. Jak. 2, 5.
  21. Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmijati. Isa. 55, 1. Isa. 61, 3. 1.Kor. 4, 11. Otkr. 7, 14.
  22. Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo sina radi čovječijega. Jovan 16, 2. 1.Pet. 2, 19. 1.Pet. 3, 14.
  23. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima ocevi njihovi. 2.Car. 6, 31. Dela. 5, 41. Dela. 7, 51. Kol. 1, 24. Jak. 1, 2.
  24. Ali teško vama bogati; jer ste već primili utjehu svoju. Amos 6, 1. Mat. 6, 2. Luka 12, 21. Luka 16, 25.
  25. Teško vama siti sad; jer ćete ogladnjeti. Teško vama koji se smijete sad; jer ćete zaplakati i zaridati. Prič. 14, 13. Isa. 65, 13.
  26. Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnijem prorocima ocevi njihovi. Prič. 27, 21. Jovan 15, 19. 1.Jov. 4, 5.
  27. Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze; 2.Moj. 23, 4. Prič. 25, 21.
  28. Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vrijeđaju. Luka 23, 34. Dela. 7, 60.
  29. Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju. Mat. 5, 39. 1.Kor. 6, 7.
  30. A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti. 5.Moj. 15, 7. Prič. 3, 27.
  31. I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako. Fil. 4, 8.
  32. I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grješnici ljube one koji njih ljube. Mat. 5, 46.
  33. I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grješnici čine tako.
  34. I ako dajete u zajam onima od kojijeh se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grješnici grješnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko. Mat. 5, 42.
  35. Ali ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi najvišega, jer je on blag i neblagodarnima i zlima. 3.Moj. 25, 35. 5.Moj. 15, 7. Psal. 37, 26. Prič. 14, 20. Mat. 5, 45. Dela. 14, 17. 1.Jov. 3, 1.
  36. Budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv. Mat. 5, 48. Ef. 5, 1.
  37. I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se. Jezek. 16, 52. Mat. 7, 1. Rim. 2, 1. Jak. 3, 1.
  38. Dajite, i daće vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i preopunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom mjerom dajete onakom će vam se vratiti. 5.Moj. 19, 16. Sud. 1, 7. Psal. 41, 1. Psal. 79, 12. Prič. 19, 17. Mat. 7, 2. Mar. 4, 24.
  39. I kaza im priču: može li slijepac slijepca voditi? Neće li obadva pasti u jamu? Mat. 15, 14.
  40. Nema učenika nad učitelja svojega, nego i sasvijem kad se izuči, biće kao i učitelj njegov. Mat. 10, 24. Jovan 13, 16. Jovan 15, 20.
  41. A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u svojemu oku ne osjećaš? Mat. 7, 3.
  42. Ili kako možeš reći bratu svojemu: brate! stani da izvadim trun koji je u oku tvojemu, kad sam ne vidiš brvna u svojemu oku? Licemjere! izvadi najprije brvno iz oka svojega, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega. Prič. 18, 17.
  43. Jer nema drveta dobra da rađa zao rod; niti drveta zla da rađa dobar rod. Psal. 92, 12. Isa. 5, 4. Gal. 5, 19. Gal. 5, 23. 2.Tim. 3, 1.
  44. Jer se svako drvo po rodu svome poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere s kupine.Mat. 12, 33.
  45. Dobar čovjek iz dobre klijeti srca svojega iznosi dobro, a zao čovjek iz zle klijeti srca svojega iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca. Prič. 4, 24. Rim. 8, 5.
  46. A što me zovete: Gospode! Gospode! a ne izvršujete što vam govorim? Mal. 1, 6. Luka 13, 25. Rim. 2, 13. Jak. 1, 22.
  47. Svaki koji ide za mnom i sluša riječi moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je: Mat. 7, 24.
  48. On je kao čovjek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dođoše vode, navali rijeka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu. Psal. 125, 1. Dela. 14, 22. 2.Tim. 2, 19. 2.Tim. 3, 12. 1.Pet. 1, 5. Juda 1, 1.
  49. A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovjek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali rijeka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno. Jov 8, 13. Jevr. 10, 28. 2.Pet. 2, 20.