Nije li čovjek na vojsci na zemlji? a dani njegovi nijesu li kao dani nadničarski? Jov 10, 17. Jov 14, 5. Jov 14, 13. Psal. 39, 4. Prop. 3, 1.
Kao što sluga uzdiše za sjenom i kao što nadničar čeka da svrši,
Tako su meni dati u našljedstvo mjeseci zaludni i noći mučne određene mi. Psal. 39, 5. Prop. 1, 14.
Kad legnem, govorim: kad ću ustati? i kad će proći noć? i sitim se prevrćući se do svanuća. 5.Moj. 28, 67. Jov 7, 14.
Tijelo je moje obučeno u crve i u grude zemljane, koža moja puca i raščinja se. Jov 17, 14. Psal. 38, 5. Isa. 1, 6.
Dani moji brži biše od čunka, i prođoše bez nadanja. Isa. 38, 12.
Opomeni se da je moj život vjetar, da oko moje neće više vidjeti dobra, Jov 9, 25. Psal. 4, 6. Psal. 78, 39. Jak. 4, 14.
Niti će me vidjeti oko koje me je viđalo; i tvoje oči kad pogledaju na me, mene neće biti. 2.Sam. 12, 23. Jov 7, 21. Jov 20, 9.
Kao što se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko siđe u grob, neće izaći, 2.Sam. 12, 23.
Neće se više vratiti kući svojoj, niti će ga više poznati mjesto njegovo. Jov 8, 18. Psal. 37, 10.
Zato ja neću braniti ustima svojim, govoriću u tuzi duha svojega, naricati u jadu duše svoje. Psal. 39, 1. Psal. 39, 9.
Eda li sam more ili kit, te si namjestio stražu oko mene?
Kad rečem: potješiće me odar moj, postelja će mi moja oblakšati tužnjavu, Jov 7, 4.
Tada me strašiš snima i prepadaš me utvarama, Jov 7, 4.
Te duša moja voli biti udavljena, voli smrt nego kosti moje.
Dodijalo mi je; neću dovijeka živjeti; prođi me se; jer su dani moji taština. 1.Moj. 27, 36. Jov 10, 6. Psal. 62, 9. Prop. 6, 11.
Šta je čovjek da ga mnogo cijeniš i da mariš za nj? Psal. 8, 4. Jevr. 2, 6.
Da ga pohodiš svako jutro, i svaki čas kušaš ga?
Kad ćeš se odvratiti od mene i pustiti me da progutam pljuvanku svoju? Jov 14, 6.
Zgriješio sam; šta ću ti činiti, o čuvaru ljudski? zašto si me metnuo sebi za biljegu, te sam sebi na tegobu? Psal. 36, 6.
Zašto mi ne oprostiš grijeh moj i ne ukloniš moje bezakonje? jer ću sad leći u prah, i kad me potražiš, mene neće biti. Jov 7, 8.