Glas moj ide k Bogu, i ja prizivljem njega; glas moj ide k Bogu, i on će me uslišiti.
U dan tuge svoje tražih Gospoda; noću je ruka moja podignuta, i ne spušta se; duša moja neće da se utješi. Psal. 50, 15. Isa. 26, 9.
Pominjem Boga, i uzdišem; razmišljam, i trne duh moj.
Držim oči svoje da su budne; klonuo sam, i ne mogu govoriti.
Prebrajam stare dane i godine od vijekova. 5.Moj. 32, 7. Psal. 143, 5. Isa. 51, 9.
Opominjem se pjesama svojih noću; razgovaram se sa srcem svojim, i ispitujem duh svoj:
"Zar će se dovijeka gnjeviti na nas Gospod, i neće više ljubiti?Psal. 44, 23. Plač. 3, 31.
Zar je zasvagda prestala milost njegova, i riječ se prekinula od koljena na koljeno? 4.Moj. 23, 19. Isa. 27, 11. Jer. 15, 18. Jona 2, 5. Rim. 9, 6.
Zar je zaboravio milostiv biti i u gnjevu zatvorio milosrđe svoje?"Isa. 49, 15.
I rekoh: žalosna je za mene ova promjena desnice višnjega. Jov 42, 3. Psal. 31, 22. Jer. 10, 19.
Pamtim djela Gospodnja; pamtim pređašnje čudo tvoje. 1.Dnev. 16, 12. Psal. 28, 5. Psal. 105, 5. Isa. 5, 12.
Mislio sam o svijem djelima tvojim, razmišljao o radnji tvojoj; Psal. 90, 16.
Bože! put je tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš? Psal. 68, 24. Psal. 73, 17.
Ti si Bog, koji si činio čudesa, pokazivao silu svoju među narodima;
Mišicom si odbranio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josifove.
Vidješe te vode, Bože, vidješe te vode, i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše. 2.Moj. 14, 21. Isu. 3, 15.
Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strijele tvoje lećahu.
Grmljahu gromovi tvoji po nebu; munje tvoje sijevahu po vasiljenoj, zemlja se tresijaše i njihaše. 2.Sam. 22, 8.
Po moru bijaše put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi, i trag tvoj ne poznavaše se. 2.Moj. 14, 28. Jov 37, 23. Avak. 3, 15.
Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom. 2.Moj. 15, 22. Isa. 63, 11.