Gospode Bože, spasitelju moj, danju vičem i noću pred tobom.
Nek izađe preda te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mojemu;
Jer je duša moja puna jada, i život se moj primače paklu. Jov 33, 22. Psal. 25, 17. Psal. 107, 18. Isa. 38, 10.
Izjednačih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao čovjek bez sile, 4.Moj. 12, 12.
Kao među mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sjećaš, i koji su od ruke tvoje daleko.
Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu. Jezek. 26, 20. Jona 2, 4.
Oteža mi gnjev tvoj, i svima valima svojim udaraš me.
Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaći. Psal. 31, 11.
Oko moje usahnu od jada, vičem te, Gospode, vas dan, pružam k tebi ruke svoje.
Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? ili će mrtvi ustati i tebe slaviti?
Eda li će se u grobu pripovijedati milost tvoja, i istina tvoja u truhljenju?
Eda li će u tami poznati čudesa tvoja, i pravdu tvoju gdje se sve zaboravlja? Jov 10, 21. Psal. 31, 12. Prop. 8, 10.
Ali ja, Gospode, k tebi vičem, i jutrom molitva moja sreta te.
Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, i odvraćaš lice svoje od mene?
Mučim se i izdišem od udaraca, podnosim strahote tvoje, bez nadanja sam. Jov 6, 4. Isa. 53, 8. Dan. 9, 26.
Gnjev tvoj stiže me, strahote tvoje razdiru me.
Optječu me svaki dan kao voda, stežu me otsvuda. Psal. 17, 11. Psal. 118, 11.
Udaljio si od mene druga i prijatelja; poznanici moji sakrili su se u mrak. Jov 6, 21. Jov 19, 13.