A Jov odgovori i reče:
Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao čovjek biti prav pred Bogom? Jov 4, 17. Psal. 143, 2. Rim. 3, 20.
Ako bi se htio preti s njim, ne bi mu mogao odgovoriti od tisuće na jednu. Jov 9, 14. Jov 39, 38.
Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro njemu i bio srećan? 4.Moj. 14, 41.
On premješta gore, da niko i ne opazi; prevraća ih u gnjevu svom;
On kreće zemlju s mjesta njezina da joj se stupovi drmaju; Isa. 2, 19. Isa. 2, 21. Agej 2, 6. Agej 2, 21. Jevr. 12, 26.
On kad zaprijeti suncu, ne izlazi; on zapečaćava zvijezde;
On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; Jov 37, 18.
On je načinio zvijezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; 1.Moj. 1, 16. Jov 38, 31.
On čini stvari velike i neispitljive i divne, kojima nema broja.
Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prođe, a ja ga ne opazim. Jov 23, 8.
Gle, kad uhvati, ko će ga nagnati da vrati? ko će mu kazati: šta radiš? Prop. 8, 4. Isa. 45, 9. Jer. 18, 6. Dan. 4, 35.
Bog ne usteže gnjeva svojega, padaju poda nj oholi pomoćnici.
A kako bih mu ja odgovarao i birao riječi protiv njega?
Da sam i prav, neću mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svojemu. Jov 10, 15.
Da ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu vjerovati da je čuo glas moj.
Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana ni za što. Jov 2, 3. Jov 16, 12. Jov 30, 22. Psal. 25, 3. Jovan 9, 3.
Ne da mi da odahnem, nego me siti grčinama. Jov 13, 26.
Ako je na silu, gle, on je najsilniji; ako na sud, ko će mi svjedočiti?
Da se pravdam, moja će me usta osuditi; da sam dobar, pokazaće da sam nevaljao. Jov 9, 15.
Ako sam dobar, neću znati za to; omrzao mi je život moj. Jov 13, 18.
Svejedno je; zato rekoh: i dobroga i bezbožnoga on potire. Jov 34, 9. Prop. 9, 1. Prop. 9, 2. Jezek. 21, 8. Luka 13, 2.
Kad bi još ubio bič najedanput! ali se smije iskušavanju pravijeh.
Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njezinijeh zaklanja; ako ne on, da ko? 2.Sam. 15, 30. Jer. 14, 4.
Ali dani moji biše brži od glasnika; pobjegoše, ne vidješe dobra. Psal. 4, 6.
Prođoše kao brze lađe, kao orao kad leti na hranu.Jov 39, 32.
Ako rečem: zaboraviću tužnjavu svoju, ostaviću gnjev svoj i okrijepiću se;
Strah me je od svijeh muka mojih, znam da me nećeš opravdati. 2.Moj. 20, 7. Psal. 130, 3.
Biću kriv; zašto bih se mučio uzalud?
Da se izmijem vodom šnježanicom, i da očistim sapunom ruke svoje,Jov 35, 3.
Tada ćeš me zamočiti u jamu da se gade na me moje haljine. Jov 35, 3.
Jer nije čovjek kao ja da mu odgovaram, da idem s njim na sud; Jov 9, 4. Jov 9, 14. Prop. 6, 10. Isa. 45, 9. Jer. 49, 19.
Niti ima među nama kmeta da bi stavio ruku svoju među nas dvojicu. 1.Sam. 2, 25.
Neka odmakne od mene prut svoj, i strah njegov neka me ne straši;
Tada ću govoriti, i neću ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.