Biblija ili Sveto pismo

 HAC logo
  1. Tada reče Gospod Mojsiju: idi k Faraonu, i reci mu: ovako veli Gospod Bog Jevrejski: pusti narod moj da mi posluži; 2.Moj. 8, 1. Jer. 22, 1.
  2. Ako li ih ne pustiš nego ih još staneš zadržavati, 2.Moj. 8, 2. Rim. 2, 5.
  3. Evo, ruka Gospodnja doći će na stoku tvoju u polju, na konje, na magarce, na kamile, na volove i na ovce, s pomorom vrlo velikim. 2.Moj. 7, 4. 1.Sam. 5, 6. 1.Sam. 6, 3. 1.Sam. 6, 5. Jov 27, 11. Psal. 39, 10. Luka 11, 20. Dela. 13, 11.
  4. A odvojiće Gospod stoku Izrailjsku od stoke Misirske; te od svega što je sinova Izrailjevijeh neće poginuti ništa. 2.Moj. 8, 22.
  5. I postavio je Gospod rok rekavši: sjutra će to učiniti na zemlji Gospod.
  6. I Gospod učini to sjutradan, i sva stoka Misirska uginu; a od stoke sinova Izrailjevijeh ne uginu nijedno. Psal. 78, 50.
  7. I posla Faraon da vide, i gle, od stoke Izrailjske ne uginu nijedno; ipak otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti naroda. 2.Moj. 8, 32.
  8. Tada reče Gospod Mojsiju i Aronu: uzmite pepela iz peći pune pregršti, i Mojsije neka ga baci u nebo pred Faraonom;
  9. I postaće prah po svoj zemlji Misirskoj, a od njega će postati kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci po svoj zemlji Misirskoj. Otkr. 16, 2.
  10. I uzeše pepela iz peći, i stadoše pred Faraona, i baci ga Mojsije u nebo, i postaše kraste pune gnoja po ljudima i po stoci. 5.Moj. 28, 27.
  11. I vračari ne mogoše stajati pred Mojsijem od krasta; jer bijahu kraste i na vračarima i na svijem Misircima. 2.Tim. 3, 9.
  12. I Gospod učini te otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što bješe kazao Gospod Mojsiju. 2.Moj. 4, 21. 2.Moj. 7, 14. 2.Moj. 8, 32. 2.Moj. 10, 1. 2.Moj. 10, 20. 2.Moj. 14, 8. 5.Moj. 2, 30. Isu. 11, 20. Isa. 63, 17. Jovan 12, 40. Rim. 9, 18. Jak. 1, 13.
  13. Poslije reče Gospod Mojsiju: ustani rano i izađi pred Faraona, i reci mu: ovako veli Gospod Bog Jevrejski: pusti narod moj da mi posluži. 2.Moj. 8, 20.
  14. Jer ću sada pustiti sva zla svoja na srce tvoje i na sluge tvoje i na narod tvoj, da znaš da niko nije kao ja na cijeloj zemlji. 5.Moj. 3, 24. 5.Moj. 33, 26. 2.Sam. 7, 22. 1.Dnev. 17, 20. Psal. 71, 19. Psal. 86, 8. Isa. 45, 5. Isa. 45, 22. Isa. 46, 9. Jer. 10, 6.
  15. Jer sada kad pružih ruku svoju, mogah i tebe i narod tvoj udariti pomorom, pa te ne bi više bilo na zemlji; 2.Moj. 3, 20.
  16. Ali te ostavih da pokažem na tebi silu svoju, i da se pripovijeda ime moje po svoj zemlji. 2.Moj. 14, 4. Prič. 16, 4. Rim. 9, 17. 1.Pet. 2, 9.
  17. I ti se još podižeš na moj narod, i nećeš da ga pustiš? Jezek. 28, 6.
  18. Evo, sjutra ću u ovo doba pustiti grad vrlo velik, kakoga nije bilo u Misiru otkako je postao pa do sada.Jov 37, 13.
  19. Zato sada pošlji, te skupi stoku svoju i što god imaš u polju, jer će pasti grad na sve ljude i na stoku što se zateče u polju i ne bude skupljeno u kuću, i izginuće.
  20. Koji se god između sluga Faraonovijeh poboja riječi Gospodnje, on brže skupi sluge svoje i stoku svoju u kuću;
  21. A koji ne maraše za riječ Gospodnju, on ostavi sluge svoje i stoku svoju u polju.
  22. I Gospod reče Mojsiju: pruži ruku svoju k nebu, neka udari grad po svoj zemlji Misirskoj, na ljude i na stoku i na sve bilje po polju u zemlji Misirskoj. Otkr. 16, 21.
  23. I Mojsije pruži štap svoj k nebu, i Gospod pusti gromove i grad, da oganj skakaše na zemlju. I tako Gospod učini, te pade grad na zemlju Misirsku. Isu. 10, 11. Psal. 18, 13. Psal. 78, 47. Psal. 105, 32. Psal. 148, 8. Isa. 30, 30. Jezek. 38, 22. Otkr. 8, 7.
  24. A bješe grad i oganj smiješan s gradom silan veoma, kakoga ne bješe u svoj zemlji Misirskoj otkako je ljudi u njoj.
  25. I pobi grad po svoj zemlji Misirskoj što god bješe u polju od čovjeka do živinčeta; i sve bilje u polju potr grad, i sva drveta u polju polomi. Psal. 105, 33.
  26. Samo u zemlji Gesemskoj, gdje bijahu sinovi Izrailjevi, ne bješe grada. 2.Moj. 9, 4. 2.Moj. 9, 6. 2.Moj. 11, 7. Isa. 32, 18.
  27. Tada posla Faraon, te dozva Mojsija i Arona, i reče im: sada zgriješih; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici. 2.Moj. 10, 16. 2.Dnev. 12, 6. Psal. 129, 4. Psal. 145, 17. Plač. 1, 18. Dan. 9, 14.
  28. Molite se Gospodu, jer je dosta, neka prestanu gromovi Božji i grad, pa ću vas pustiti, i više vas neće niko ustavljati. 2.Moj. 8, 8. 2.Moj. 8, 28. 2.Moj. 10, 17. Dela. 8, 24.
  29. A Mojsije mu reče: kad izađem iza grada, raširiću ruke svoje ka Gospodu, a gromovi će prestati i grada neće više biti, da znaš da je Gospodnja zemlja. 1.Car. 8, 22. 1.Car. 8, 38. Psal. 24, 1. Psal. 143, 6. Isa. 1, 15. 1.Kor. 10, 26.
  30. A ti i sluge tvoje znam da se još nećete bojati Gospoda Boga. Isa. 26, 10.
  31. I propade lan i ječam, jer ječam bješe klasao, a lan se glavičio. Ruta 1, 22. Ruta 2, 23.
  32. A pšenica i krupnik ne propade, jer bješe pozno žito.
  33. I Mojsije otišav od Faraona iza grada raširi ruke svoje ka Gospodu, i prestaše gromovi i grad, i dažd ne padaše na zemlju. 2.Moj. 8, 12. 1.Car. 8, 22.
  34. Ali Faraon vidjev gdje presta dažd i grad i gromovi, stade opet griješiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovijem.
  35. Otvrdnu srce Faraonu, te ne pusti sinova Izrailjevijeh, kao što bješe kazao Gospod preko Mojsija.