Tako i prvi zavjet imaše pravde bogomoljstva i svetinju zemaljsku. 2.Moj. 25, 8. 2.Moj. 39, 33. 3.Moj. 4, 6.
Jer skinija bješe načinjena prva, u kojoj bijaše svijećnjak i trpeza i postavljeni hljebovi, što se zove svetinja. 2.Moj. 26, 1. 3.Moj. 24, 5.
A za drugijem zavjesom bijaše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama, 2.Moj. 40, 3.
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zavjeta okovan svuda zlatom, u kome bijaše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se bješe omladila, i ploče zavjeta. 2.Moj. 16, 33. 2.Moj. 25, 16. 4.Moj. 17, 10. 5.Moj. 10, 2. 5.Moj. 10, 5.
A više njega bijahu heruvimi slave, koji osjenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom. 3.Moj. 16, 2.
A kad ovo bijaše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju. 4.Moj. 28, 3. Dan. 8, 11. Jevr. 7, 11.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja. 2.Moj. 30, 10. 3.Moj. 16, 2. Jevr. 7, 11.
Ovijem pokazivaše Duh sveti da se još nije otvorio put svetijeh, dokle prva skinija stoji; Jovan 14, 6. Jevr. 10, 19. Jevr. 10, 20.
Koja ostade prilika za sadašnje vrijeme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savjesti onoga koji služi,Gal. 3, 21.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tijela, koje je postavljeno do vremena popravljenja. 3.Moj. 11, 25. 4.Moj. 19, 7. 2.Dnev. 4, 6. Rim. 14, 17. Ef. 2, 15. Jevr. 7, 16.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovoga stvorenja, Jevr. 8, 2. Jevr. 10, 1.
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe vječni otkup. Dan. 9, 24. Zah. 3, 9. Otkr. 1, 5.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na tjelesnu čistotu; 3.Moj. 4, 35. 3.Moj. 8, 11. 4.Moj. 19, 2. 4.Moj. 19, 9. Rim. 3, 24.
Akamoli neće krv Hrista, koji Duhom svetijem sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savjest našu od mrtvijeh djela, da služimo Bogu živome i istinome? 3.Moj. 4, 35. Luka 1, 74. Rim. 1, 4. Ef. 2, 5. Jevr. 1, 3. 1.Pet. 3, 18. 1.Jov. 1, 7.
I zato je novome zavjetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvome zavjetu, obećanje vječnoga našljedstva prime zvani. 1.Tim. 2, 5. Jevr. 3, 1. 1.Pet. 3, 18.
Jer gdje je zavjet valja da bude i smrt onoga koji čini zavjet.
Jer je zavjet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio. Gal. 3, 15.
Jer ni prvi nije utvrđen bez krvi. 2.Moj. 24, 6.
Jer kad Mojsije izgovori sve zapovijesti po zakonu svemu narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod2.Moj. 24, 5. 3.Moj. 14, 4.
Govoreći: ovo je krv zavjeta koji Bog načini s vama. 2.Moj. 24, 8. Mat. 26, 28. Jevr. 13, 20. 1.Pet. 1, 2.
A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju. 2.Moj. 29, 12. 3.Moj. 8, 15.
I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez proljeva krvi ne biva oproštenje. 2.Moj. 29, 21. 3.Moj. 17, 11.
Tako je trebalo da se obličja nebeskijeh ovima čiste, a sama nebeska boljijem žrtvama od ovijeh. Jevr. 8, 5.
Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas; 2.Moj. 28, 29. Jevr. 6, 20. Jevr. 7, 25. 1.Jov. 2, 1.
Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tuđom:
Inače bi on morao mnogo puta stradati od postanja svijeta; a sad jednom na svršetku vijeka javi se da svojom žrtvom satre grijeh. 1.Kor. 10, 11. Gal. 4, 4. Ef. 1, 10. Jevr. 7, 27.
I kao što je ljudima određeno jednom umrijeti, a potom sud: 1.Moj. 3, 19. Prop. 3, 20.
Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogijeh grijehe; a drugom će se javiti bez grijeha na spasenije onima koji ga čekaju. Mat. 25, 34. Mat. 26, 28. Jovan 14, 3. Rim. 6, 10. 1.Pet. 2, 24. 1.Jov. 3, 5. Otkr. 22, 20.