ћир/lat
  1. Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari? 2.Dnev. 32, 15. Psal. 46, 6. Mat. 2, 4. Dela. 4, 25. ČV
  2. Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika njegova. Psal. 45, 7. Psal. 84, 9. Psal. 119, 23. Jer. 26, 9. Dan. 6, 6. Mat. 21, 38. Mar. 12, 7. Jovan 1, 41.
  3. "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."Luka 19, 14.
  4. Onaj, što živi na nebesima, smije se, Gospod im se potsmijeva. Psal. 10, 5. Psal. 11, 4.
  5. Pa im govori u gnjevu svojem i jarošću svojom zbunjuje ih:
  6. "Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj."1.Moj. 49, 10. Jezek. 21, 32.
  7. Kazaću naredbu Gospodnju; on reče meni: "ti si sin moj, ja te sad rodih.Mat. 8, 29. Jevr. 1, 5. Jevr. 5, 5.
  8. Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu. Dan. 7, 13. Jovan 17, 4.
  9. Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."Isa. 30, 14. Jer. 19, 11. Jer. 48, 38. Mat. 21, 44. Otkr. 2, 27.
  10. Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!Dan. 9, 12.
  11. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom. Os. 11, 10.
  12. Poštujte sina, da se ne razgnjevi, i vi ne izginete na putu svome; jer će se gnjev njegov brzo razgorjeti. Blago svjema koji se u nj uzdaju! Jer. 17, 7. Sof. 2, 2. Jovan 5, 22. ČV