ŽIVOT JE DAR KOJI TREBA DA CENIMO
Kad je Stvoritelj udahnuo dah života u nozdrve prvih roditelja na Zemlji, čin davanja života čoveku bio je vrhunac većeg obima rada.
Životna sredina je stvorena da bi stimulisala sva ljudska čula. Svakog dana se susrećemo sa prizorima, zvucima, ukusima i mirisima i otkrivamo da se u ponavljanju tih susreta ne iscrpljuje njihova čudesnost.
Ljudski umovi, od najvećeg do najjednostavnijeg, stalno su razapeti u pokušaju da shvate naš svemir.
Odnos ljubavi i uzajamnog poštovanja je uvek bio deo plana našeg Stvoritelja i za nas. U harmoničnoj ravnoteži između zdravog uma, snažnog tela i smislenih odnosa koji doprinose radosnom duhu, adventisti vide životni elan u njegovom najboljem izdanju.
Naravno da mi živimo u svetu koji više ne odražava u punini Stvoriteljev prvobitni dizajn. Procep između onoga gde je trebalo da budemo i onoga gde se sada nalazi naš svet nazivamo grehom.
Dobra je vest da Bog koji je stvorio naš svet ima i rešenje za problem greha: Isusa. On je rekao: „Ja dođoh da imaju život i izobilje.“ (Jovan 10,10)
Iako živimo u skrhanom svetu, mi još uvek imamo dar života koji odražava silu Stvoritelja.
Pozivamo vas da naučite više o onome za šta mi mislimo da je svrha zdravog tela, prosvetljenog uma i radosnog duha koji se odražava u zdravim odnosima.
DECA – IZGRADNJA LIČNOSTI
Isus je dao duboku izjavu u vezi dece kad je rekao svojim učenicima: „Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije“ (Luka 18,16).
Iako su se učenici plašili da bi deca mogla da dosađuju Isusu, Spasitelj ih je zagrlio i potvrdio njihovu vrednost.
Mudri car Solomun je rekao: „Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od Njega“ (Psalam 127,3). Adventisti se slažu s tim, stvarajući kulturu koja ohrabruje dečji razvoj uz omladinske klubove, letnje kampove i druga dešavanja na otvorenom, međunarodna omladinska okupljanja, sedmične programe subotne škole, misionska putovanja, letnju biblijsku školu i kvalitetan obrazovni sistem od osnovne škole do univerzitetskog nivoa.
Solomun je često pružao svoj roditeljski savet: „Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari“ (Priče 22,6). Crkva podržava roditelje kroz programe i izdanja, naglašavajući značaj ranog vaspitanja dece. Adventistički pristup vaspitanju dece je usredsređen na duhovni razvoj. Ali on takođe naglašava i izbor zdravog načina života i intelektualno učenje koje vodi ka korisnoj službi u društvu i u svetu.
Deca su dar koji treba vratiti Bogu. Elen Vajt, jedan od osnivača crkve, je rekla „Očevi i majke svoju decu treba da smatraju mlađim članovima Gospodnje porodice koja su im poverena da ih vaspitaju za nebo“ („Čežnja vekova“, str. 515).
MLADI – SEĆAJTE SE SVOG STVORITELJA
Hrišćanska adventistička crkva je počela kao i Silikonska dolina – vodili su je mladi ljudi sa vizijom i ljubavlju prema tom delu.
Ljudi kao što je Elen Vajt, Džon Luborou, Dž.N. Endrus, Urija Smit i Džon Harvi Kelog ostvarili su značajan uticaj na razvoj Hrišćanske adventističke crkve dok su bili još tinejdžeri ili mladi odrasli.
Danas, omladina nastavlja da utiče na i uliva energiju Hrišćanskoj adventističkoj crkvi. U stvari, više od polovine adventista širom sveta ima između 16 i 40 godina.
Crkva neguje i opunomoćava svoje mlade članove, ne samo na lokalnom nivou već i širom sveta u odeljenjima za službu mladih, koja nadgledaju službe posebnih starosnih grupa.
Izjava Odeljenja omladinske službe ističe službu i svoju uverenost u sposobnosti mlađe generacije: „Voditi mlade ljude u spasonosni odnos sa Isusom Hristom i pomagati im da prigrle Njegov poziv na učeništvo“.
Hrišćanska adventistička crkva je usredsređena na mlade zato što su je mladi zadužili na početku, a njena budućnost takođe zavisi od njih.
ŽENE – STVORENE PO BOŽJEM OBLIČJU
Tokom svoje službe na Zemlji, Isus je cenio doprinos žena i uzdigao njihov status.
Na primer, Isus je započeo duboki razgovor sa (izgnanom) ženom Samarjankom – koja je nakon toga evangelizirala ceo svoj grad (Jovan 4). Isus je zaštitio ženu uhvaćenu u preljubi i izazvao je da započne novi život (Jovan 8).
On je zaštitio majke koje su Mu donele svoju decu (Marko 10). Tokom svojih poslednjih trenutaka života, na krstu, On je osmislio brigu za Njegovu majku (Jovan 19).
Kad je grešna žena izlila skupoceni miris na Njegova stopala, Isus je prekinuo kriticizam posmatrača rekavši: „Gde se god uspropoveda ovo jevanđelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen što učini ona“ (Matej 26,13). Zaista, bio je u pravu.
Hrišćanska adventistička crkva sledi Hristov primer dosezanjem žena po celom svetu i pruža im ljubav i podršku. Adventisti služe ženama uspostavljanjem sistema podrške za povređene žene i stvarajući atmosferu za razgovor o temama i problemima koji utiču na žene unutar i izvan crkve.
Crkva takođe reklamira programe za podučavanje mladih žena i podršku njihovim akademskim dostignućima kroz školski program. Šest osnovnih oblasti brige u kojima Crkva da je svoju podršku su: zdravlje, zloupotreba, siromaštvo, radna norma žena, obrazovanje i unapređenje kvaliteta života.
Ovi problemi utiču na žene svih kultura, zemalja i pozicija u društvu. Hrišćanska adventistička crkva brine se o ženama u crkvi i u društvu pomažući im i usmeravajući ih u oblastima proučavanja Biblije, molitve, ličnog rasta i dosezanja društva.
Hristova služba je uzdigla ženu i zauzvrat Crkva ih opunomoćava da uzdižu Njega.
PORODICA – MESTO ZA POKAZIVANJE BOŽJE LJUBAVI
Bog je u Edemskom vrtu osnovao prvu porodicu. Nakon stvaranja Adama, On je rekao: „Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.“ (1. Mojsijeva 2,18)
Počevši Adamovim rebrom, Bog je oblikovao Evu. Zatim im je rekao: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom“ (1. Mojsijeva 1,28). Deca će naslediti njihovu zajednicu i obezbediti budućnost ljudskog roda.
Kroz celu istoriju, porodice su činile osnovnu jedinicu društva. Elen Vajt je pisala: „Porodične veze su najjače, najnežnije i svetije, od bilo kojih drugih na Zemlji“ (The Adventist Home, str. 18). Ipak kroz celu istoriju, sotona je napadao porodice – kroz poligamiju, preljubu, rivalstvo braće i sestara, homoseksualnost, pornografiju. Kada se porodice raspadaju, to utiče i na i pojedinci u njima.
Na sreću, Božje delo je usredsređeno na očuvanje i obnovu porodica. Biblija pruža brojne primere Božje obnavljajuće sile, kao u slučaju žene uhvaćene u preljubi (Jovan8,1-11) i neposlušnog sina (Luka 15,11-32). Dalje, Bog koristi porodične veze kao simbole svoje veze sa nama. Isus stalno pominje Boga kao „Oca našeg“ a sebe kao „mladoženju“.
On želi da kaže da se Bog, kao i dobar otac, oseća zauvek povezanim s nama i želi da nas blagoslovi i spasi, a Isus, kao muž koji voli, ponaša se prema nama sa opraštanjem i predanošću. Knjiga Osije se završava Gospodnjim rečima upućenim Njegovom narodu: „I zaručiću te sebi doveka, zaručiću te sebi pravdom i sudom i milošću i milosrđem“ (Osija 2,19).
OBRAZOVANJE – DOŽIVOTNO UČITI O PUNINI ŽIVOTA
Grčki filozof Aristotel je rekao jednom: „Obrazovanje uma bez obrazovanja srca nije nikakvo obrazovanje.“ Obrazovanje za adventiste ide i dalje od toga – ono doseže dušu.
Obrazovanje nije samo učenje radi intelektualnog rasta. Adventisti veruju i u fizički, emocionalni, društveni i duhovni razvoj. U idealnom slučaju, obrazovanje treba da menja i obrađuje svaki aspekt naših života, dovodeći nas bliže onome što je Bog prvobitno planirao za nas da imamo i da budemo.
Adventistički obrazovni sistem odražava nebesko „društvo“ koje je Bog želeo da imamo. Taj sistem nam daje sredstva i izvore da možemo da postanemo mudriji i zdraviji. On nam obezbeđuje prilike da služimo drugima a ne samo sebi. On nas povezuje kao prijatelje, kao partnere i kao društvo. A najvažnije je da nam on pomaže da ispunimo naš potencijal kao ‘dobri’ sugrađani, koji željno očekuju večnost sa Bogom koji nas je stvorio.
Suština adventističkog obrazovanja je u doživotnom učenju o punini i ispunjenosti života.
ZDRAV ŽIVOT
Hrišćanska adventistička crkva prepoznaje nezavisnost svakog pojedinca i njegove ili njene Bogom dane mogućnosti izbora. Umesto da ističu standarde ponašanja, adventisti pozivaju jedni druge da žive kao pozitivni primeri Božje ljubavi i brige.
Deo tog primera podrazumeva brigu o našem zdravlju – mi verujemo da nas Bog poziva da brinemo o svojim telima, da se prema njima ophodimo s poštovanjem koje jedno božansko delo stvaranja i zaslužuje. Proždrljivost i neumerenost, čak i u nečem dobrom, može biti štetno za naše zdravlje.
Adventisti veruju da ključ za blagostanje leži u umerenosti i trezvenosti. Priroda stvara bogatstvo dobrih stvari koje vode zdravlju punom života. Čista voda, svež vazduh i sunce – kada se koriste kako treba – poboljšavaju čist i zdrav život.
Fizičke vežbe i izbegavanje štetnih supstanci kao što su duvan, alkohol i supstance koje menjaju stanje uma vode ka čistim mislima i mudrim izborima. Dobro uravnotežena vegetarijanska ishrana koja izbegava konzumaciju mesa, a odobrava unos mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova, voća i povrća, zajedno sa nekim izvorom vitamina B12, snažno će poboljšati zdravlje.
Ovakvo zdravlje je dar od Boga koji voli i koji želi da živimo u obilju. Kada imamo korist od takve ljubavi, mi imamo osećaj zahvalnosti i poštovanja prema našem Stvoritelju.
Zbog ovoga, adventisti biraju da slave Boga kroz život ispunjen radošću.