Ljudi su se oduvek radovali proslavljanju važnih datuma ili jubileja. I onih vezanih za lični i onih vezanih za zajednički život. Tako je bilo sa svima koji su se, iz bliza i daleka, okupili u sabornom hramu Hrišćanske adventističke crkve u Beogradu, od 13. do 15. jula, da bi zajedno proslavili osamdesetogodišnjicu njegovog postojanja.
Oni koji su se rodili, živeli, radili ili na bilo koji drugi način bili povezani sa Beogradom, radovali su se i lepoti obnovljene crkvene sale i spoljašnje fasade, i ograde, i dvorišnog prostora. Ali najviše zajednici jednih sa drugima i sa Gospodom. Osećaj divljenja i zahvalnosti možda je najbolje izražavala misao vodilja ovog sabora: „Gospod je sila moja“ (Avakum 3,19).
Sabor je započeo svečanim početkom subote, u petak uveče, 13. jula, i mislima o pravoj svrsi postojanja Crkve iz propovedi pastora Zorana Sudarevića, sekretara za misionstvo pri JCO.
U subotu ujutru, 14. jula, prepuna dvorana i galerija beogradske crkve zaorila se zajedničkom pesmom okupljenih, a osećaj svečane radosti i zahvalnosti Bogu je u ime svih prisutnih izrazio, u svojoj molitvi, brat Miodrag Popov.
Dobrodošlicu i posebnu zahvalnost uputili su najpre starešine beogradske crkve, Zoran Spasojević i Zorica Plavšić, a poseban pozdrav i nadahnjujuće podsećanje na pravilnu upotrebu vremena i prostora uputio je, u ime JCO, predsednik Branko Lukić. Sećanja na dane traženja, izgradnje, i očuvanja crkvene zgrade znalački su vodili Maja i Stefan Plavšić. Istorijat nastanka beogradske crkve preneo je pastor Božidar Lazić, govoreći o pionirima adventnog pokreta u Beogradu: Gliši Petroviću, Angelini Lazić, Milosavu Jeftiću, Radivoju Spasenoviću, Sofiji Mesarović, Živanu Krdžaliću i Petru Petroviću. Sećanja na odrastanje u dečjem odeljenju i pastoralni rad u beogradskoj crkvi izneli su sestra Nada Tošić i pastor Miroslav Lorencin.
O najnovijim radovima opravke i obnove crkvene zgrade i dvorišnog prostora govorio je brat Branko Milošević, koji ih je, vredno i savesno, sve vreme i nadgledao. On je sve prisutne podsetio da je Bog i u toku ovih radova činio čuda ravna onima kada je zaustavio sunce nad Gavaonom, u vreme Isusa Navina. Biblijsku pouku su, u vidu panel diskusije, ponovili pastori beogradske crkve Milomir Radović, Ivan Petrovski i Filip Stojanović.
Zahvalnost Bogu izražavala se ne samo rečju, nego i muzikom i pesmom u izvođenju sestre Ljiljane Arsenović, hora „Mozaik“, dečjeg beogradskog hora i velikog crkvenog hora. A desetogodišnji Luka Spasojević podsetio je sve prisutne svojom recitacijom „Tad ću biti hrišćanin“ šta znači biti http://adams.adventist.no/fotoweb/albums/W0uvZIob9f7aO1DE0Oi6zYZvi37B0GQjRyOefw/ _blankistinski hrišćanin. Kao uvod u darovanja, student teologije Pavle Trajkovski je, nadanhutim mislima o sanjanju velikih i smelih snova za Božju crkvu, pozvao sve prisutne da Bogu služe i svojim materijalnim dobrima.
Poseban pozdrav uputio je Saboru i predsednik JIEU, pastor Đorđe Trajkovski ukazujući na Božju silu kao izvor našeg života i napretka, i istakao da je Božja ljubav – sila, koja je trajna, neprestana i nezadrživa, i koja menja sve što dodirne. Aleksandar Santrač, profesor teologije na Adventističkom univerzitetu Vašington, nadovezao se, svojom propovedi, na sve prethodno rečeno i pozvao Božju crkvu da, oslanjajući se na Boga kao na Izvor svoje sile, bude u svetu, ali ne i od sveta – svetovna, nego da uvek i u svemu bude svetlost i so svetu.
Zajedničko druženje je, posle prepodnevnog bogosluženja, nastavljeno uz bogat i izobilan zajednički ručak, poslužen pod šatorom u gornjem delu dvorišta, koji je za sve prisutne pripremila kuhinja Teološkog fakulteta, dok su se za njegov najslađi deo pobrinule vredne ruke beogradskih domaćica. Zadovoljuni i osveženi hranom, susretima i druženjem, svi su bili spremni za popodnevni deo bogosluženja koji je ubrzo usledio. Poveli su ga pastori Lidija i Pavle Runić a novu molitvu zahvalnosti, na samom početku, uputio je pastor Sergije Maletić. Boga su kompozicijama na violi i klaviru slavili i solisti Tomislav Milošević i Lidija Maletić, a svojim glasovima beogradski mešoviti sastav, trio Samardžija, tinejdžeri iz Sremske Mirtovice i podmladak grupe „Vesnik“. Posebno dirljivo bilo je iskustvo koje je ispričala sestra Lidija Đorđević, rođena Vitner, čiji je otac Jakov Vitner na čudesan način bio spasen pogubljenja ispred beogradske crkve, na kraju Drugog svetskog rata. Duhovnu poruku ponovo je uputio pastor Aleksandar Santrač a završnu molitvu, pastor Bogdan Šćur, profesor na Adventističkom univerzitetu Vašington.
Druženje okupljenih vernika iz bliza i daleka nastavilo se i zajedničkim izletom, u nedelju, 15. jula, kod Hajdučke česme na Koštunjaku. Prelepi dan sećanja, uživanja i druženja završio se zajedničkim ručkom iz dva kotlića koj su pripremile vredne ruke beogradskog kuvara Miše i njegovih pomoćnika.
Na kraju svega rečenog, jedno je sigurno: Gospod je bio i ostao sila svog naroda. On ga je slavno vodio u prošlosti i doveo do ovog i mnogih drugih jubileja. I on će ga dovesti i do onog konačnog – do dana Hristovog drugog dolaska i svečane večere Svadbe Jagnjetove. Njemu sva hvala i čast za sva dobra i pobede Njegovog naroda!
Pogledajte fotogaleriju